Svet u boji.
Bez obzira na preke reči,detinjaste izgovore,vreme koje protiče
i daljine koja nas razdvaja,uvek smo se pronalazili.
Čini mi se, bićemo zauvek dva deteta u odelima odraslih mladih ljudi.
Grlim te,osećam ti dah na svojim grudima.
Ispreplitani ležimo ćutke,čekamo da ovo drugo progovori.
Ali,tišina je tako prijatna.Čini mi se da bih ovako mogla večno.
Ne bojim se onog šta će nam sutra doneti.Naučila sam da cenim trenutak.
Možda se rastanemo, ali nikada nećemo zaboraviti ovaj osećaj.
